Aromaterapija je jedna od najpopularnijih oblasti alternativne medicine. U mnogim državama širom sveta počev od Evrope preko SAD, Australije, Japana, Kanade, Rusije i Indije, postoje na hiljade ordinacija za aromaterapiju. U psihologiji i fiziologiji odavno je poznato koliko mirisi mogu uticati na čovekovo psihičko i fizičko zdravlje. Kompletna aromaterapija povezana je sa ekstratima biljaka koji se dobijaju specijalnim tehnikama. Od samog ekstrakta se prave eterična ulja koja imaju široku primenu, kako u relaksaciono-terapeutske svrhe, tako i u lečenju najraznovrsnijih bolesti.
Francuski hemičar Gatfos se bavio ispitivanjem eteričnih ulja u kozmetičke svrhe. Kada se u labaratoriji dogodila eksplozija, zadobio je teške opekotine na rukama, i da bi ublažio bol, stavio je ruke u posudu sa lavandinim uljem.
Tako je otkrio da to ulje ne samo da deluje antiseptički, već izuzetno ubrzava zarastanje rana i lečenje opekotina. Takođe je otkrio da lavandino ulje pomaže u otklanjanju izumrlog tkiva.

Mnoga eterična ulja stimulišu obnavljanje i rast starih ćelija, a takođe regulišu i uspostavljaju psihičku i fizičku ravnotežu organizma. Ona takođe ublažavaju ili potpuno oslobašaju od stresa i jačaju oslabljeni krvotok. Korištenje eteričnih ulja je potpuno prirodan metod ublažavanja ili otklanjanja mnogih tegoba. Eterična ulja vrlo brzo prodiru u krvotok, čime se njihovo blagotvorno dejstvo prenosi po čitavom telu. Kada dospeju u telo eterična ulja mu vraćaju harmoniju i deluju povoljno na bilo koju vrstu disbalansa u telu. Svako eterično ulje deluje na više stvari odjednom, tako da gotovo nema ulja koje deluje samo na jednu bolest ili jednu tegobu.
Iako je danas svrstavaju u alternativnu medicinu, aromaterapija se primenjivala pre više hiljada godina samo ne pod tim nazivom. Aromaterapija je moderan naziv za staru magijsku praksu lečenja biljkama i travama, koje su vekovima prenosile stare paganske religije. Paganski sveštenici i sveštenice su odavno poznavale magijska svojstva biljaka i hiljadama godina pre Hrista koristili su ih za lečenje.
Kineski car po imenu Kivant Ti, napisao je medicinsku knjigu o okultnom svojstvu biljaka 4500 godina pr.n.ere.U drevnom Egiptu su takođe poznavali ovu nauku. Kada je 1897. godine otvorena grobnica Kralja Menesa koji je osnovao grad Memfis negde oko 3000.god. pr.n.ere, otkriveni su ostaci mnogih aromatičnih proizvoda. U grobnici Tutankamona 1922. godine pronađena je vaza od alabastera puna aromatičnih preparata. Inače ovaj faraon je vladao između 1361.do 1352. godine pr.n.ere.

Egipćani su parfeme dobivene sintezom eteričnih ulja prinosili u čast bogovima. U hramu Edfou otkrivena je prostorija u kojoj se nalaze natpisi gde se detaljno navode formule izuzetno skupih parfema koje su koristili faraoni i njihove porodice.
U Grčkoj su se takođe koristila eterična ulja, a postoji podatak da je Hipokrat pokušavao da spreči širenje kuge u Atini uz pomoć aromatičnih isparenja na ulicama. Rimljani su takodje koristili ovo znanje, koje su inače dobili od Grka. U vreme vladavine Julija Cezara aromatični preparati kao i parfemi postaju izuzetno popularni. Dolaskom hrišćanstva i padom rimske imperije došlo je do opadanja upotrebe aromatičnog bilja.