Većina ulazi lako, manji broj teško, a retki ne mogu da uđu i da vide svoje ranije inkarnacije. Regresija se sastoji od opuštanja, određenog sistema disanja i tehnika buđenja sećanja. U nekim slučajevima koristi se i tehnika „preporađanja“ kako bi se osoba lakše uvela u neki od ranijih života. Može da se koristi se i u terapeutske svrhe.

Iskustvo kroz koje se prolazi ume da bude fascinantno i ako regresija uspe onda osoba sigurno menja pogled na svet i počinje mnogo dublje da se bavi duhovnim životom jer je osetila ukus večnosti. Spoznaja da se razlikujemo od tela i da nakon fizičke smrti i dalje postojimo dokaz je da smo kao duše svi večni. Ipak treba da se obrati pažnja da se klijent stvarno uvede u neki od prošloh života jer se često dešava da osoba vidi neke stvari koje nemaju veze sa bivšim životima. Tokom regresije se moraju postavljati veoma jasna i konkretna pitanja i nikako se ne sme sugerisati jer je klijent u stanju regresije veoma podložan sugestijama i uobraziljama. Zato je neophodno veliko iskustvo osobe koja radi regresoterapiju. Mnogi problemi koje danas imamo mogu nastati i u najranijem detinjstvu zbog raznih razloga. Psihologija to veoma lepo objašnjava. Ipak postoje slučajevi koji baš iz prošloh života nose duboke traume i stresove zbog teškoh okolnosti koji su se urezali u podsvest iz prethodnih života. To može biti iskustvo davljenja, nasilne smrti, velike tuge, gubitaka i sl. Zbog toga što se takva iskustva prenose u kao zapisi u astralnom telu osoba može da ima problema sa klaustrofobijom, strahom od vode, vatre, oštrih predmeta i sl. Možda osoba sa kojom je sada u vezi nosi neki dug iz ranijih života i dr. Ipak nije neophodno da osoba ima problem kako bi radila regresiju. Može da je radi i iz znatiželje, ili da sebi dokaže da se sa smrću tela život ne završava. Kako god, iskutvo koje se regresijom dobije je specifično, jer nakon takvog tretmana osoba sigurno menja svoj život, naravno na bolje.